Пад броја живорођених

У Републици Српској у 2025. години рођено је 8 825 живорођене дјеце, од тога 4 593 дјечака и 4 232 дјевојчица. У односу на 2024. годину, број живорођене дјеце у 2025. години мањи је за 402.

Повећана просјечна старост мајки приликом рађања дјеце

Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској износила је 28,3 година, односно 0,1 годину више него у 2024. години. Вишегодишњи подаци нам указују да жене одлажу рађање дјеце и да се просјечна старост мајки приликом рађања дјеце повећава.

Укупна просјечна старост мајке при рођењу дјетета у Републици Српској, у 2025. години, износила је 30 година. Према посљедњем расположивом податку Евростата за 2024. годину, укупна просјечна старост мајке при рођењу дјетета у ЕУ-27 износила је 31,3 године.

Ред рођења дјетета задржао се на сличном нивоу као што је био у 2024. години. У 2025. години, од укупног броја мајки које су рађале, 43,9% мајки родиле су прво дијете, 34,1% друго дијете, а 22,0% треће и више дјеце.

Посматрајући старосне групе и ред рођења, 60,2% мајки које су родиле прво дијете и 66,0% мајки које су родиле друго дијете је у старосној групи 25-34 године, док је 64,7% мајки које су родиле треће или више дјеце у старосној групи 30-39 година.

Од укупног броја живорођене дјеце, око 78,7% роди се у старости мајки од 25 до 39 година.

Пад стопе укупног фертилитета

У односу на 2024. годину, када је забиљежена највиша стопа укупног фертилитета од 1,47, у 2025. години евидентан је пад ове стопе. Стопа укупног фертилитета, односно број живорођене дјеце по једној жени, у 2025. години, износила је 1,43.

Број живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођене дјеце је смањен у односу на претходну годину

У Републици Српској проценат живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођених износио је 14,2% и у односу на претходну годину је смањен за 0,8%. Од укупног броја живорођене ванбрачне дјеце, 91,8% њихових родитеља живи заједно.

Мањи број умрлих

У 2025. години у Републици Српској је умрло 13 904 лицa, од тога 7 048 мушкарца и 6 856 жена. У поређењу са 2024. годином, у Републици Српској је умрло 232 лицa мање. Највећи проценат умрлих лица забиљежен је у периоду јануар-март 2025. године, 29,5%, а најмањи у периоду јул-септембар 2025. године, 22,7%.

Мушкарци живе краће од жена

Просјечна старост приликом умирања за мушкарце у 2025. години износила је 72,5 година, а за жене 78,0 година. У односу на 2024. годину, просјечна старост приликом умирања за мушкарце у благом је расту, док је просјечна старост приликом умирања за жене непромијењена. Од укупног броја умрлих, свако шесто умрло лице је испод 65 година старости.

Умрло 30 дјеце до једне године старости

У 2025. години умрло је 30 дјеце до једне године старости и то 15 дјечака и 15 дјевојчица. Око 70,0% одојчади умрло је у првих 10 дана послије рођења. У 2025. години стопа умрле одојчади износила је 3,4‰. Према посљедњем расположивом податку Евростата (2024. година) стопа умрле одојчади у ЕУ-27 износила је 3,5‰.

Болести крвотока водећи узрок смрти

Водећи узрок смрти у Републици Српској биле су болести крвотока (I00-I99). Од укупног броја умрлих, 6 173 лицa или око 44,4% умрло је од поменутих болести. Од укупног броја умрлих од болести крвотока, жена је 3 352 или 54,3%, а мушкараца 2 821 или 45,7%. Сљедећи водећи узрок смрти према Међународној класификацији болести, повреда и узрока смрти, а која је обавезна за све чланице Свјетске здравствене организације, сврстан је у групу тумори (C00-D48). Од укупног броја умрлих лица у Републици Српској, 2 838 или 20,4% умрлих, налази се у наведеној групи. Од укупног броја умрлих од тумора, жена је 1 226 или 43,2% а мушкараца 1 612 или 56,8%.

Насилне смрти

У Републици Српској је током 2025. године, у односу на претходну годину, дошло до повећања броја насилних смрти за око 7,8%. Укупан број убистава износио је 6, самоубистава 137, несрећних случајева 232, док је у категорији остало, број насилних смрти износио 81. У укупном броју насилних смрти, мушкарци учествују са 70,6%. Око 79,6% самоубистава десило се у старости већој од 45 година.

Природни прираштај

Од 2002. године природни прираштај Републике Српске је негативан. Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених. Стопа природног прираштаја у 2025. години износила је -4,6‰.

ПРЕУЗМИТЕ САОПШТЕЊЕ