Благи раст броја живорођених

Укупан број живорођене дjеце у Републици Српској у 2016. години био је 9 452, од тога 4 931 дјечака и 4 521 дјевојчица. У односу на 2015. годину,  број живорођене дјеце у 2016. години био је већи за 95. Од 2002. до 2015. године, Република Српска биљежи смањење броја живорођене дјеце. У истом периоду Република Српска je у просјеку сваке године имала 213 мање живорођене дјеце.

Жене одгађају рађање

Просјечна старост мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској била је 26,9 годинa, односно 0,3 годинe мања него у 2015. години. Вишегодишњи подаци нам указују да жене ипак одлажу рађање дјеце и да се старосна граница приликом рађања дјеце повећава.

Укупна просјечна старост мајке при рођењу дјетета у ЕУ-28, према посљедњем расположивом податку Еуростата (2015. године) била је 30,5, док је у Републици Српској просјечна старост у 2016. години била 28,8 година.

Од укупног броја живорођене дјеце, око 81,4% се роди у старости мајке од 20 до 34 године. Ред рођења дјетета задржао се на сличном нивоу као што је био у 2015. години. Око 46,6% мајки које су рађале у 2016. години родиле су прво дијете, друго дијете око 37,3% мајки, а треће и више дјеце око 16,2% мајки. Око 62,7% мајки које рађају прво дијете, рађају у старосној групи 20-29, око 67,1% рађања другог дјетета је у старосној групи 25-34, а око 87,8% мајки треће дијете рађају у старосној групи 25-39.

Број живорођене ванбрачне дјеце забиљежио је благи пад у односу на претходну годину

У Републици Српској учешће живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођених је смањено у односу на претходну годину за око 0,2%. Од укупног броја живорођене ванбрачне дјеце, 86,9% њихових родитеља живи заједно. 

Мањи број мртворођене дјеце

Укупан број мртворођене дјеце мањи је за око 11,7% у односу на  претходну годинy. Највећа вриједност стопе мртворођених од 5,6‰  забиљежена је у 2001. години, а у 2011. години је пала на 3‰. У 2016. години стопа мртворођених износила је 1,6‰.

Мањи број умрлих

У 2016. години у Републици Српској је умрло 13 970 лица, од тога 7 198 мушкараца и 6 772 жена. У поређењу са 2015. годином, у Републици Српској је умрло 1 089 лицa мање. Највише умрлих је било у периоду јануар-март 2016. године око 28,1%, а најмањи број умрлих је био у периоду јун-август, око 22,2%.

Мушкарци данас живе краће од жена

Просјечна старост приликом умирања за мушкарце у 2016. години била је 71,0 година, а за жене 76,9 година. Од 2010. године  укупна просјечна старост приликом умирања порасла је за 1,7 година. У односу на 2015. годину, просјечна старост приликом умирања за жене и мушкарце је у благом порасту. Од укупног броја умрлих свако четврто лице умре испод 65 година старости.

Умрло 23 дјеце до једне године старости

Троје одојчади мање је умрло у односу на претходну годину, а у 2016. години умрло је 17 дјечака и 6 дјевојчица. Око 69,5% умре у првих 10 дана послије рођења. У 2016. години стопа умрле одојчади била је 2,4‰. Према посљедњем расположивом податку Еуростата (2015. године) стопа умрле одојчади у ЕУ-28 била је 3,6‰. Стопа умрле одојчади у Републици Српској за 2016. годину била је мања од  стопе умрле одојчади  у ЕУ-28.

Болести крвотока водећи узроци смрти

Водећи узрок смрти у Републици Српској биле су болести крвотока. Од укупног броја умрлих око 49,5% умре од поменутих болести. Жене умиру од болести крвотока за 8,2% више од мушкараца. Сљедећи водећи узрок смрти су тумори, и у Републици Српској од тумора је умрло укупно 21,1%. Мушкарци умиру од тумора за 18,0% више од жена.

Насилне смрти

У Републици Српској у односу на претходну годину дошло је до смањења броја насилних смрти за 12,0%. Укупан број убистава износио је 17, самоубистава 205, а несрећних случајева 235. У укупном броју насилних смрти мушкарци учествују са 75,8%. Око 84,9% самоубистава се десило у старости већој од 45 година.

Природни прираштај

Од 2002. године природни прираштај Републике Српске је негативан, а највећа негативна вриједност забиљежена је у 2015. години, - 4,0‰. Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених. У односу на 2015. годину стопа природног прираштаја већа је за 0,1‰. 

ПРЕУЗМИТЕ САОПШТЕЊЕ